Zatočenica

- Znači, sutra se udajem za tvog prijatelja. To si hteo da mi poručiš. Da će mnoge porodice ostati bez sredstava za ţivot ako to ne učinim. Da će porodica tvog prijatelja ostati u siromaštvu ako do tog braka ne dodje. Da ćeš ti postati izdajnik i otpadnik ako zavoliš verenicu svog najboljeg prijatelja. Koji sam tu verenicu ne voli i ne mari za nju.
- Fiona, zaista mi je žao...
- Sve mi je jasno. Ne moraš da objašnjavaš. Dobro. Neka bude kako mora biti. Na svetu ionako nema sreće. Nadam se samo da ćeš celog života biti nesrećan i patiti isto kao i ja - glas joj se prekinu i ona se zagrcnu, videvši njegov izraz. Pokušavao je da nadje reči utehe, ali očigledno mu nije išlo. - Roberte, izvini. Ne ţelim da budeš nesrećan.
To ti nikada ne bih poţelela. Volim te i ţelim ti svu sreću... koju možeš da nadješ u životu. Bilo bi lepo kad bi... kad bi uspeo da nadješ neku drugu devojku i oženiš se iz ljubavi... pa bar jedno od nas dvoje da bude srećno - grcala je.
- Ćuti. Ne govori ništa - reče on uzevši je opet u zagrljaj, ali ona podiţe pogled prema njemu.
Bili su blizu, mogla je da oseti njegov dah na licu. Umirala je od želje da ponovo oseti ukus njegovih usana na svojima. Ono od noćas sada po dnevnom svetlu, a naročito pod sledom dogadjaja sve joj se više činilo kao san. Gledali su se nekoliko trenutaka, a onda on polako spusti svoje usne na njene.
Prihvatila ih je sa takvim očajanjem i ţeljom da se malo zanesoše.
Stegao ju je, obavio svoje ruke oko nje da su je ledja zabolela, ali bila je srećna, presrećna! Ništa joj nije smetalo. Ljubila ga je, izlivajući kroz taj poljubac sve ono što oseća prema njemu, svu onu silinu ljubavi koju nije smela da prizna, bojeći se da će izgledati smešno i preterano. Srce joj je pevalo jer je i on nju tako ljubio, tako silno, žudno i tragično, kao da se od nje oprašta.


 

zatocenica

Komentariši