Venera, Čudesni svet ljubavi

Popodnevni sati u hotelu „Belveder” bili su najmirniji. Najviše odlazaka bilo je pre podne, a novi gosti očekivali su se tek uveče. Da dnevnom portiru radno vreme ne bi bilo predugo, hotelska sekretarica Renata fon Linden zamenjivala ga je dva sata u tom najmirnijem delu dana.

Naravno, život u hotelu nikada nije zamirao, pa su se tako tog trenutka otvorila vrata i jedan gospodin zakoračio je u hol uputivši se prema recepciji. Preko svetlog odela nosio je lagani mantil. Njegov nastup bio je smiren i samouveren. Skinuo je šešir koji je pokrivao njegovu tamnu, talasastu kosu i ljubazno se osmehnuo Renati pokazujući niz pravilnih belih zuba. Imao je zdrav, preplanuo ten.. Sve u svemu, bio je to zgodan muškarac koji je mogao da se dopadne svakoj devojci.

Nije bio prvi put ovde i malo ga je začudilo to što umesto portira vidi mladu, plavu, neobično lepu devojku, ali nije sebi dozvolio da pokaže zbunjenost.

– Nipošto nisam razočaran što sam danas sreo tako dražesnu, mladu damu, ali ipak ću vam postaviti jedno pitanje: zar portir Ernest Amling više ne radi ovde?

– Gospodin Amling, naravno, još uvek radi u hotelu. Zamenjujem ga samo dva sata dnevno kada ovde nema mnogo posla. Inače radim kao sekretarica u hotelskoj kancelariji.

– Onda sam imao mnogo sreće što sam došao baš u ovo vreme.

– Ali zašto? Pa, mimoišli ste se sa portirom Amlingom!

– On mi neće pobeći. Ali... u drugo vreme ne bih vas upoznao! – propratio je te svoje reči dugim pogledom tamnih očiju u kojima se pojavio topli sjaj. Pošto je radila u hotelu, gde je sretala mnogo muškaraca, trebalo bi da je navikla na komplimente. Uhvatio je sebe u samodopadljivim mislima da je njegova pojava sigurno ostavila utisak na nju.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

venera-cudesni-svet-ljubavi

Komentariši