[Svi pisci sveta] Drugačiji svet

Klif je brižno pogleda. Svi su bili pomalo nervozni, jer je Leslin otac priređivao veliku zabavu za njen dvadeset i prvi rođendan. Svečanost je trebalo da se održi u velikoj plesnoj dvorani „Ridžvej hausa”. Lista zvanica je bila veoma duga, što je njenom ocu zadavalo dosta brige pošto je trebalo osigurati bezbednost svih gostiju. Naime, gospodin Ridžvej je bio prilično zabrinut za sigurnost mnogih veoma značajnih ličnosti koje će prisustvovati zabavi. Pošto je bio bogat i moćan, znao je da je „na tapetu” javnosti i da nisu isključeni incidenti koje su mogli izazvati određeni kriminalni krugovi. Sama lista gostiju bila je briga gospođe Ridžvej koja je o njoj vodila računa sve dok joj njen modni kreator nije saopštio da nije uspeo da sašije haljinu kakvu je želela. Zbog toga je odmah odletela u Njujork da pronađe odgovarajuću haljinu za to veoma važno veče. Sama zabava bila je posebna glavobolja i za Klifovu ženu Arlin koja se brinula o održavanju kuće. U stvari, Arlin Feldman je morala da angažuje još nekolicinu ljudi kako bi se obimne pripreme završile u određenom roku. Ipak, Lesli nije mogla da shvati zašto je Klif bio toliko nervozan zbog predstojeće proslave. Kada nije sedeo za volanom impresivnog „rols-rojsa” i vozio gospodina Ridžveja, Klif je održavao ostale automobile porodice Ridžvej - crnu gospodinovu „mazdu”, beli „mercedes” Le sline majke kao i njen „alfaromeo” srebrnaste boje.
- Sve će to biti u redu! - dobacila je i široko se osmehnula.
- Evo i druga rukavica je gotova! A sada idem! Vidimo se kasnije! Oboje su lagano izašli napolje. No, kada je Lesli uključila motor, Klif joj hitro priđe.
- Ne sviđa mi se kako bruji motor.

- Kasnije ga pogledaj, šampione - dobacila je Lesli i krenula, već sledećeg trenutka nestajući iza žive ograde. Kao i obično, daljinskim upravljačem je otvorila kapiju i nastavila da vozi istom brzinom. Naime, bio je to izlazni jednosmerni put pošto se u ogromnu kuću ulazilo sa druge strane. U jednom trenutku zadivljeno je pogledala figure od zelenila koje je majstorski oblikovao njihov baštovan, gospodin Ramirez. Zato je u prvom trenutku pomislila da se on sa svojim kolicima nalazi na sredini puta i uplašeno se trgla. No, već sledećeg trenutka je, nasmrt preplašena, shvatila da je u pitanju neki neznanac koji je i dalje stajao na istom mestu držeći dve torbe u ruci. Munjevito je pritisnula kočnice, dok je čovek hitro odbacio torbe, a zatim se i sam bacio u stranu. Začula se snažna škripa kočnica, a onda je zavladao potpuni mir. Kada se malo pribrala, Lesli je pogledala oko sebe. Nepoznati je sedeo na travnjaku i čistio odeću od prašine. Bilo je malo čudno, ali je izgledao kao neko koga ovaj događaj uopšte nije uznemirio. Nečujno je uzdahnula i promolila glavu kroz prozor.
- Oh, ovo je bilo blizu! Da li je sa vama sve u redu? Hitro je ustao otvoreno je odmeravajući.
- Načinili ste pravi podvig - iskreno je dodala, pošto je neznanac pokazao izvanredno brze reflekse.
- Izgleda da imate iskustva u gimnastici...


Komentariši