Susan Stevens, Neostvarena osveta

- Znači, stigla si - rekao je mladić. Na licu mu se pojavio topli osmeh dobrodošlice.
- Kao što vidiš, jesam - Ajvori je bila umorna od dugog putovanja i neraspoložena, ali pokušala je da se osmehne.
- Zdravo, Robe! Putovala sam duže nego što sam mislila. Ne smem sada da se zadržavam, inače ću zakasniti na sastanak. Hoćeš li biti ljubazan da uzmeš moju putnu tašnu? Sastanak je u tri sata, a posle toga se vraćam na farmu.
Ajvori je uzela putnu tašnu sa zadnjeg sedišta i pružila je Robu Gartu.
Nervozno je pogladila kosu.
- Kako izgledam, Robe?
Rob je polako odmerio Ajvorinu vitku figuru.
- Izgledaš odlično! - zaključio je Rob.
Ajvori je uzdahnula nestrpljivo.
- Nemoj da se šališ, Robe. Kaži mi da li ličim na sposobnu nastavnicu?
- Verovatno - odgovorio je mladić.
- Da sam ja imao tako zgodnu nastavnicu dok sam bio u školi, verovatno bi mi učenje išlo malo bolje.


[button-yellow url="http://ljubavniromani.info/wp-login.php?action=register" target="_self" position="left"]REGISTRACIJA[/button-yellow]
neostvarena-osveta

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.