Srećna zvezda

Čitavo telo joj je drhtalo od uzbuđenja, znajući da će se njih dvoje
za nekoliko sati ponovo sresti posle nekoliko godina razdvojenosti. Srce
joj je kucalo brže nego obično, a dah joj je bio kratak i isprekidan.
Džejms... Od kada je saznala da stiže, Olivija je neprekidno razmišljala samo o njemu. Javio je Riku da će u Ostinu iznajmiti automobil i da će stići na „Zvezdu” u rano po podne.
Sa verande je pogledala prema travnatom dvorištu sa velikom kapijom. Iz te kapije je vijugao put koji je vodio preko potoka, prema planinama. Bilo je rano jutro i nebo je tek počelo da bledi na istoku. Dan će biti topao, kao i dani onog leta pre nekoliko godina... Olivija je uzdahnula. Sećanje na to leto bilo je i lepo i bolno u isto vreme.
Možda bi bilo bolje da je otišla u „Lavigariju” kod Rika i Pamele, pomislila je.
Nebo je bilo sve bleđe. Olivija je kao omađijana posmatrala put, mada je znala da se Džejms neće pojaviti skoro. Naslonila se na ogradu verande. Bilo joj je hladno, ali ne zbog svežine jutra, nego zbog susreta koji je očekivala.
Nekoliko poslednjih noći provela je bez sna. Svako jutro bi dočekala šetajući po verandi, uz šolju kafe i sećanja na prošle dane.
Od sahrane je prošlo nedelju dana. Stara kuća je izgledala prazno bez čika Edvarda, ali je Olivija uprkos tome želela da ostane u njoj.
Ponekad bi joj se učinilo da je čula njegov smeh.


 

srecnazvezda

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.