Skriveni dragulj

Ostalo je još nekoliko sati do zore, a jeziva, hladna magla nadvila se nad Londonom. I vreme i okolnosti bili su neobično prikladni za posetu čoveku koga su zvali Đavo, pomislila je Pejton Santvud privukavši krajeve svog ogrtača.

Drhtala je uprkos tome što je sedela u kočiji koja joj je pružala dobru zaštitu od jutarnjeg mraza. Plinske ulične svetiljke nisu mnogo pomagale u borbi protiv guste magle. Sablasna tišina prekrila je londonske ulice.

Pejton je za trenutak pomislila da bi bolje bilo da naredi kočijašu da je vrati kući. Ipak, odbacila je tu pomisao podjednako brzo kao što joj pala na pamet. Znala je da sada ne sme da poklekne jer je sreća njene sestre zavisila od nje. Skupila je svu hrabrost, čvršće je namestila naočare i izašla iz kočije. Navukla je kapuljaču da bi zaštitila lice od vlage i požurila do stepeništa gradske kuće Kolika Kinkejda.

Naglo je zastala kada je shvatila da je kočijaš polako krenuo niz ulicu. Okrenula se na peti i požurila nazad. Pozvala je kočijaša autoritativnim glasom i on je naglo povukao uzde da se konji zaustave.

- Kuda ste krenuli? - upitala je oštro. - Rekla sam da ću vam dati šiling ako me sačekate. Zadržaću se samo nekoliko minuta.

 


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

skriveni

 

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.