Bertha Warden: Proleće u Frankfurtu

Čitavog tog dana i prethodne noći pljuštala je kiša, a onda se neočekivano razvedrilo. To kasno, avgustovsko posle podne bilo je nestvarno lepo dok su se Robert i Lena vozili u njegovom otvorenom, sportskom poršeu, kružeći ulicama oko Franc placa. Oblaci su se razišli i nebo je blistalo, obojeno rumenilom zalazećeg sunca. Sa krošnji drveća i sa toplog asfalta isparavala je voda i u vazduhu se osećao miris ozona koji se javlja posle letnje kiše. Slapovi u gradskim fontanama blistali su poput kristala. Ali, za razliku od Roberta koji je uživao gledajući oko sebe, tridesetogodišnja Lena Švarc uopšte nije registrovala lepotu tog trenutka, onu moćnu silu prirode koja je ipak nekako živela u milionskom gradu od betona, stakla i čelika.
- Divan je Frankfurt, u proleće... - Robert je počeo da pevuši neku staru pesmu čije reči je pamtio iz detinjstva. - A divan je i u leto, zar ne? Svi gradovi su lepi u leto, ali su svi ružni u zimu i u jesen. U tome je moj najveći životni problem: prokleti posao me prisiljava da preko cele godine živim u Frankfurtu, iako bih čim lišće opadne sa grana najradije pobegao negde na jug. Na primer, u Italiju. Nikada nisam mogao da razumem kako je moja baka, Nada Čartesi, pristala da iz divne sunčane Verone dođe ovamo, na hladni sever Evrope. U pitanju je bila velika ljubav, ali ipak...
- Pobogu, Roberte!
- Lena je zakolutala očima, ne skrivajući nestrpljenje.
- Prestani da sanjariš otvorenih očiju i gledaj oko sebe. Već pola sata kružimo istim ulicama i sigurno smo već prošli pored te prodavnice sa lampama, ali ti je promakla! Hoćeš li je konačno naći?
- Ne brini. Siguran sam da je u nekoj od uličica koje izbijaju na ovaj park. Uostalom, možemo da ostavimo auto ovde i da prošetamo okolo - predložio je Robert - Lako ću prepoznati kafe u kojem sam sinoć popio piće. A ta radnjica nalazi se odmah pored kafea... Zaustavili su auto, izašli i krenuli niz aveniju koja se pružala pored parka. Međutim, Lena je imala bezvoljan izraz lica i svaki čas je gledala na sat.
- Ne prija mi ovo naglo otopljenje posle kiše - progunđala je.
- Imam osećaj da ću se ugušiti... I dosta mi je ove besciljne šetnje! Ne razumem zašto ti je toliko stalo da ponovo pronađeš tu prodavnicu, kad u gradu postoji još stotinu radnji u kojima se prodaju stone lampe i lusteri.

 


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

prolece_frankfurtu

 

Sending
User Review
0 (0 votes)

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.