Portia da Costa: Preduboko

Adieu, moja prelepa kraljice biblioteke, adieu... Možda bi mogla da mi pošalješ kratak mejl u kome ćeš reći kako mi opraštaš što sam odvratan perverznjak? Ili da mi možda ispričaš neku svoju fantaziju? Tako bih znao da si nastrana kao i ja.

Tvoj, dušom i telom, pogotovo tvrdim, željnim telom...
Nemezis

Nemezis? O, zaboga... Čovek je poludeli perverznjak koji voli patos i verovatno je opasan... a naziva sebe „Nemezis"? Zvuči kao ime koje bi tinejdžer uzeo kad igra igrice onlajn.
Ali ipak pismo, pa čak i ta glupa reč, izaziva drhtavo uzbuđenje. Zamišljam visokog, tamnokosog muškarca, veoma tajanstvenog, možda čak s maskom, možda odevenog u kožu, kako se nadvija nada mnom. Nekog snažnog, žestokog i seksi, koji me tera da kleknem i poljubim mu čizme... pa da mu poljubim ki*u.

Odmahujem glavom i shvatam da sam već nekoliko minuta potpuno odsutna, izgubljena u zemlji Nemezisidi. A najgore od svega je što radim ono što mi je rekao. Pa, ne doslovno, ali nisam daleko od toga. Dodirujem se odmah ispod grudi, preko pamučne majice.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!
preduboko

Komentariši