Pozorište apsurda

Filipa je upravo završavala sa pakovanjem svojih stvari koje je trajalo čitav dan. Zatvorila je i poslednji veliki kofer i odahnula. Osećala se iscrpljenom, sela je na veliku kartonsku kutiju na kojoj su se nalazile njene stvari i pripalila cigaretu. Onda je osetila da joj je grlo suvo. Otišla je do kuhinje i iz frižidera uzela konzervu piva. Na žalost, a samo ovoga puta na sreću, u Nekta-riovom frižideru piva je uvek bilo... Nektario Palas. muškarac sa kojim je Filipa već dve godine živela pod istim krovom, ugledni lekar, specijalista za koronarne bolesti, zapravo je bio potajni alkoholičar. Doduše, savršeno je to uspevao da pokrije. Bilo mu je previše stalo do njegove karijere da bi dozvolio da ljudi saznaju za taj porok. Ali Filipa je bolje nego iko znala da je ta njegova zarisnost od hladnog piva i kvalitetnog viskija zapravo ozbiljan oblik alkoholizma.
Ali to je bio samo jedan od razloga što je posle dve godine zajedničkog života odlučila da ga ostari. 1 taj jedan razlog bio je samo zrnce peska u ogromnoj pešćanoj dini. Filipa je sa uzdahom otvorila konzervu i ponovo sela na kartonsku kutiju. Namrštila se već posle prvog gutljaja. Pivo joj nikada nije prijalo, a najmanje u ovom trenutku. Ostavljalo je gorak ukus na nepcu. I pomisao na dve godine provedene sa Nektariom, dve uzaludno protraćene godine, takođe je izazivalo gorak ukus. Filipa je ponovo otišla u kuhinju i spustila konzervu u kantu za smeće. Onda je pono vo prošla kroz ceo stan. zavirujući iz jedne prostorije u drugu, da proveri nije li zaboravila nešto od svojih stvari. Nektario je posedovao supermodemi i luksuzno uređeni dupleks od gotovo dve stotine kvadrata, ali u tom carstvu njoj nije pripadalo gotovo ništa, osim njenih ličnih stvari.


 

pozoristeapsurda

Komentariši