Julie Kenner: Oslobodi me

Telo mi obuzima jeza, dok hladan povetarac sa okeana miluje moja gola ramena. Kamo sreće da sam poslušala savet prijatelja i večeras ponela ogrtač. U Los Anđeles sam doputovala pre samo četiri dana i još uvek se nisam navikla na činjenicu da ovde temperatura pada sa dolaskom večeri. U Dalasu jun je topao, jul vreo, a avgust je paklen.

Ali ne i u Kaliforniji, makar ne u priobalju. Losanđeleska lekcija broj jedan: ako misliš da ćeš veče dočekati van kuće, ne polazi bez džempera.

Sa balkona sam se, naravno, mogla vratiti unutra na zabavu, da nestanem u gomili milionera, proćaskam sa poznatima ili da poslušno zurim u slike na zidu. Ipak je to bila umetnička gala premijera i šef me je poveo da upoznam, pozdravim se, šarmiram i ćaskam sa poznatima, a ne da se divini panorami koja se ukazala preda mnom. Kao krv crveni oblaci parali su bledonarandžasto nebo, što je sivoplavim talasima davalo razne nijanse zlatne boje. Spustila sam ruke i nadvila se nad
ivicu balkona, očarana neverovatno lepim zalaskom sunca. Šteta što nisam ponela nikon koji imam još od gimnazijskih dana. Ne verujem da bi stao u moju majušnu tašnu sa perlicama.

A kabasta futrola za foto-aparat nije išla uz moju malu crnu haljinu.

Ali to je bio moj prvi zalazak sunca na Pacifiku i vredelo ga je ovekovečiti. Izvadila sam ajfon i fotografisala prizor.

„Ovakav pogled čini slike unutra skoro suvišnim, zar ne?” Prepoznala sam grlen ženski glas i okrenula se ka Evelin Dodž, penzionisanoj glumici, sada zastupniku i pokrovitelju umetnosti - i mom vodiču za to veče.

„Izvinite. Znam, mora da delujem kao oni bleskasti turisti, ali mi u Dalasu nemamo ovakve zalaske.”

„Nemoj se izvinjavati”, reče ona. Svakog meseca, uz račun za stanarinu, plaćam i taj prizor. I treba da bude spektakularan.”

Nasmejala sam se, znatno opuštenija.

„Skrivaš se?”

„Molim?”

„Ti si Karlova nova pomoćnica, zar ne?” upitala me je, misleći na mog trodnevnog šefa. „Niki Ferčajld.”



oslobodi-me

Komentari
  1. Jasenka

Komentariši