Očima žene

Za šezdeset četiri strane ovakvog štiva biće mi sasvim dovoljno
četrdesetak minuta vremena, upravo koliko i za ovaj „produženi”
espreso, procenila je u sebi, prelistavajući stranice magazina „Mens
Fita”.
Tek što je to pomislila, primetila je kako je nečija senka pala preko
teksta koji je čitala. Instinktivno je podigla glavu i ugledala visokog
crnokosog muškarca, čije su oči zaklanjale naočare marke „Pako
Raban”, kako se u nedoumici osvrće okolo, uzaludno tražeći slobodan
sto.
Iako joj je u tom času bilo čije prisustvo značilo neminovno
narušavanje koncentracije, nije mogla prevideti da su jedino za njenim
stolom ostale slobodne čak tri stolice i da bi bilo neuljudno odbiti bilo
kojeg gosta, ukoliko bi joj se obratio za pomoć. Procenila je da ovaj to
upravo namerava da učini. Intuicija je ni ovoga puta nije prevarila.
- Gospođice, ni pored najbolje volje nisam u stanju da pronađem
nijedan slobodan sto u ovoj gužvi - čula je razoružavajuće srdačan glas. -
Ako vam ne bi smetalo...
- Naravno da ne, samo izvolite! - ljubazno mu je ponudila,
pokazavši rukom na stolicu nasuprot nje, nastavivši već sledećeg trena
sa čitanjem.


 

ocima_zene

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.