Nasledstvo njene majke

STARI, ORONULI AUTO zaustavio se pred jednim prostranim, uređenim travnjakom. Žena za volanom pogledala je u kuću koja se nalazila nasred tog zelenila. Bila je to prava vila, velelepna građevina. Videlo se da je vlasnik veoma imućan čim je imao novca da je kupi, ali i da je održava. Bela fasada bila je prošarana drvenim gredama, a braon krov je bio neobično kosog nagiba. To je kući davalo planinski izgled. Staza koja je vodila do ulaznih vrata bila je od sitnog šljunka koji Se presijavao na prepodnevnom suncu. A daleko u pozadini uzdizali su se planinski vrhovi, obavijeni maglom. Da, bio je to nestvaran prizor.

- Stigle smo.

Na mestu suvozača sedela je još jedna mlada žena. Jasno se videlo da je zaprepašćena.

- Ovo je kuća tvoje majke?

- Iznenađena si?

- Potpuno! Nisam imala pojma da...

Nastala je neprijatna tišina. Plavokosa žena za volanom je zavrtela glavom.

- Nisi ni mogla da znaš, Una. Ti i ja smo prijateljice četiri godine, a ja sa majkom nisam govorila više od sedam godina.

- Ipak, nikad mi ništa nisi rekla o njoj.

- Nisam jer ne bih imala ništa lepo da kažem. Ali o pokojnicima sve najlepše... Bolje da ćutim. Želim samo da što pre ovo obavimo.

Plavuša je izašla iz kola i duboko udahnula svež vazduh. Setila se svog poslednjeg dolaska tamo - i tad je bilo proleće, sunce je isto grejalo, a povetarac sa planine činio da se čovek nekako slatko naježi. Tada se zaklela da nikada neće više kročiti preko tog praga. Sećala se upalih crnih očiju koje su je gledale dok je ulazila u kola tadašnjeg dečka. Bile su hladne, besprizorne, surove. A ona je plakala. Una je takođe izašla iz kola i prva krenula put staze do lepe kuće. Na pola puta se okrenula i ugledala prijateljicu kako i dalje stoji na prilazu.

- Šta se dešava, Kaća?

- Ne znam. Prosto moram da se pripremim da uđem unutra.

- Bojiš se?


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!
nasledstvo_njene_majke

Komentari
  1. Elaaaa

Komentariši