[Luna] Lilian Barker: Gorka osveta

Sofija Gardner je zaprepašćeno posmatrala muškarca ispred sebe.
- Mislim da vas nisam dobro shvatila... - promucala je nesigurno. Na njenom bledom licu samo su obrazi bili zažareni. Krupne tamno kestenjaste oči, širom otvorene, bile su vlažne, iako sebi nikad ne bi dozvolila da zaplače.
- To je nova politika kuće, nemojte se ljutiti - Vilijam Rasel je nervozno okretao olovku u svojoj ruci. Njegovi tanki prsti na lepo negovanim rukama bili su u savršenom skladu sa ostatkom njegove pojave. Svetio sivo odelo, koje je služilo kao okvir besprekorno beloj košulji, bilo je šiveno po meri ili kupljeno u radnji nekog od poznatih dizajnerskih imena.
- Kako to mislite da se ne ljutim? Upravo ste mi saopštili da sam ostala bez posla - u glasu Sofije Gardner nije bilo prizvuka prijateljstva, iako se Vilijam Rasel sve vreme usiljeno osmehivao.
- Pa nije baš tako, i dalje možete da radite za nas... - trudio se da bude snishodljiv i ljubazan.

- Ali... - Sofija je blago podigla svoju desnu obrvu.

-Ali ne tu kolumnu. Ona je jedno od glavnih obeležja naših novina -Vilijam je sve vreme pokušavao da bude strpljiv.

- Zar vam nije palo na pamet da je to zbog toga što sam je ja pisala? - Sofija je već bespomoćno širila ruke, pokušavajući da objasni svoje stavove. - Ma ne... mislim... vi ste odličan pisac, ali nama je sada neophodna reklama, bilbordi...

- I zašto vam ja tu smetam? - i dalje joj nije polazilo za rukom da shvati suštinu njegove priče.

- Pa za "novo lice" naših novina, potrebna su nam i nova lica novinara... Vi ste ipak na pragu četrdesetih. Nije to ništa lično. I dalje ćemo sarađivati.

- Bojim se da nećemo! - Sofiji je već bilo dosta.

Lupila je dlanom o sto, iznenadivši i sebe tim postupkom. Muškarac naspram nje se vidno trgao.