Poverenje

- Čujem da Izabela odlazi iz Pariza i da će se vratiti tek za mesec dana - reče zgodna, dvadesetšestogodišnja raspuštenica. Violeta Kantin. i mazno se privi uz visokog, snažno građenog Albera Skriverija, direktora velike bolnice „Sent Luis" u desetom arondismanu. - Da li je to taćno?
- Na srec'u. jeste! - potvrdi Alber Skriveri. nagnu se prema njoj i poljubi je.
- Moja buduća verenica putuje sa svojom majkom u Monte Karlo i tamo će ostati četiri nedelje. Prema tome...
- Prema tome. mesec dana nam neće smetati! - raspoloženo uzviknu zgodna raspuštenica. - I zajedno ćemo se potruditi da tih mesec dana dobro iskoristimo! Vodićemo ljubav!
- Neprestano! - smejao se on. grleći je. - Iskreno rečeno, ta mala Izabela mi je već dosadila. Osim besprekomog tela i lepog lica ona nema ništa, čime bi duže vreme mogla da zadrži nekog muškarca. Obična praznoglava lutkica, kažem ti! Da joj otac nije član upravnog odbora bolnice, i to jedan od najuticaj-nijih, već odavno bih raskinuo s njom. Ali ovako...
- Ovako si primoran da i dalje glumiš njenog budućeg verenika. mada sije se već odavno zasitio, zar ne? - rekla je. ovlaš ga poljubivši. - Ne moraš mi to stalno ponavljati, Albere! Znam to i nimalo nisam ljubomorna na tu malu glupaču koja je zaljubljena u tebe i nada se da ćeš se jednog dana oženiti njome! Znam da ne voliš nju nego mene i to mi je, za sada. sasvim dovoljno!
- Za sada? - podigao je obrve. - A za kasnije?
- Za kasnije ćemo se dogovoriti! - izbegla je konkretan odgovor, poljubivši ga. - Ne spadam u one koji uvek imaju neke dugoročne planove. Nikad se ne zna šta nosi dan. a šta noć. Kažem ti. za sada sam zadovoljna tim što znam da ne voliš Izabelu nego mene, a o onome što će se kasnije događati, ne želim ni da mislim...
- Ipak mi se čini da i u pogledu toga imaš neke konkretne ideje! - smejao se. milujući je po dugoj, platinastoj kosi. - A u tim tvojim planovima i ja imam značajnu ulogu! Reci mi ako sam pogrešio! - zatražio je.
- Nisi, ti nikad ne grešiš, uostalom, zato si direktor bolnice, a ja sam samo obična lekarka u prijemnom odeljenju.
- Najlepša i najzgodnija lekarka u bolnici .Sent Luis"! - laskao joj je. - Ponekad zaista ne znam da li si sa mnom samo zato što sam direktor bolnice u kojoj ti radiš ili posedujem i neke druge kvalitete!

 


 

izgubljenopoverenje

 

 

Sending
User Review
0 (0 votes)

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.