Iva Mili: Zavodjenje

On se opet nakloni, primetivši da devojka ipak ima prijatan osmeh i vesele oči. Zašto nije bar malo lepša? Njen zadivljen pogled govorio mu je da ne bi odbila njegovo udvaranje. Samo da je malo privlačnija i otmenija· Ovakvih običnih devojaka puna je Engleska. Njome ne bi mogao da tera inat ciničnim primedbama svojih prijatelja. A tako je to poželeo.

Uto naidje kočija i iz nje užurbano izadje postariji čovek. Zabrinutost na njegovom licu odmah zameni zadovoljstvo kad je spazio u čijem društvu stoji njegova nećaka.

-Gospodine Sejzberi, velika mi je čast. Ja sam g. Pejn, sećate me se?

- Kako da ne, g-dine Pejn. Kako ste? - upita Sejzberi, nemajući blagog pojma ko je g. Pejn, ali je navikao da bude svima poznat.

- Hvala, odlično. Vidim da ste upoznali moju nećaku... - poče Pejn, ali Sejzberi ga prekinu uz svoj najšarmantniji osmeh.

- Da, da. A sada vas pozdravljam. Čekaju me prijatelji.

Dok se on užurbano udaljavao, g. Pejn i njegova nećaka gledali su za njim.

- Eh, kakav otmen gospodin. Naša Amanda je imala sreće sa njegovim prijateljem. Šta misliš, da li te je zapazio? To bi bila idealna prilika za tebe, draga moja - reće on pokroviteljski, a devojka se osmehnu.