Iva Mili: Osveta

Grof Fransoa Fonblan sedeo je u velikoj sobi za prijeme u svom zamku i sa dosadom gledao kroz prozor. Njegovi ljudi stajali su okolo. Vrata se otvoriše.
- Šta je bilo Gankure, reci?
- Gospodine grofe, došao je neki seljak. Hoće da vas vidi.
- Oteraj ga. Nemam vremena - odgovori mladi grof sa dosadom, čisteći lenjo oružje prostrto po stolu. Trebalo bi da više jaše. Već se previše ulenjio.
Odela su mu otesnela. Previše jede i pije, a premalo se kreće na čistom vazduhu. Što je prava šteta, jer je to
jedina zabava ovde na imanju u provinciji. Da li da pozove neku od svojih ljubavnica da ga poseti? Čini mu se da mu je i ta vrsta razonode dosadila. Prokleta dosada. Ne može nikako da je se reši.
- Već sam pokušao. Neće da ide.
- Zanimljivo. Šta hoće? - upita grof nezaintresovano. “Još nemam ni 30 godina, a već patim od hronične zasićenosti“, pomislio je iznervirano.
- Ne znam, neće sa mnom da razgovara. Traži vas. Ovaj... doveo je neku devojku.
- Kakvu devojku? - podiže obrvu grof i dalje slabo zainteresovan. Ovde u selu nema lepih devojaka. Sve su ogrubele od teških radova, nemaju ni telo ni duh koji bi ga zainteresovali.

***
- Da ih uvedem? - upita Gankur koji je već osetio promenu raspoloženja svog gospodara i prijatelja.
- Ne znam. Neka uđe prvo on. čekaj malo. Kakva je devojka? Je li lepa? - osetio je da je postao malo usamljen ovde. Odavno nije imao žensko društvo. Od prošle nedelje. To je zaista loš znak, ako zbog usamljenosti ili dosade spadne na seljančice.
- Najbolje će biti da sami vidite - neodređeno reče grofov upravitelj.
- Gankure, ti si mi najbolji prijatelj, šta misliš o ovome? - upita grof, malo bolje raspoložen.
- Videćemo. Najverovatnije je neki od onih lukavih seljaka, koji se nada da će vam podmetnuti neku prljavu, seosku devojku za ljubavnicu, a da ga vi za to bogato nagradite ili makar oprostite dugove.
- Baš sam i ja to pomislio. Primiću ih oboje. Želim da se danas malo zabavimo.
U veliku sobu za primanje ubrzo uđoše omanji, debeli čovek, sa masnom proređenom kosom. Vukao je za sobom devojku u mrkoj, prljavoj haljini. Grof ostade da sedi, malo razočaran. Nisu ostavljali naročito impresivan utisak. Čovek jeste izgledao lukavo, kao što je i očekivao. Doduše, pretpostavljao je da će i devojka biti prljava i ne naročito privlačna, ali ipak oseti razočarenje što je po tom pitanju bio u
pravu. Ovi su bili najgori do sada. Brzo će ih izbaciti.
- Dakle? - upita on malo oholo.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!


iva_mili-osveta

Ocijenite roman
  • Naša ocjena
4
Sending
User Review
0 (0 votes)

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.