Intervju

Tog jutra, od kako je u sedam sati otvorila oči, Monik Donzer je
imala čudan utisak da će joj se danas dogoditi nešto veliko, nešto jako
značajno, nešto što će iz osnova promeniti njen život.
U dvadeset i osmoj godini, mogla je biti zadovoljna sobom.
Sticajem okolnosti, otac joj je bio u diplomatiji, nebrojeno puta su se selili,
pa je tečno govorila osam jezika. Pored maternjeg francuskog, engleski,
nemački, arapski, španski, ruski, vijetnamski i češki. Posle završene
žurnalistike ubrzo je i magistrirala a onda, nekeko u isto vreme, počela je
da radi u “Mondu”. Doduše to su još uvek bile male reportaže o gradu,
prosečnim, običnim ljudima, ponekad čak i o popularnim mestima za
izlazak. Najznačajnije, što je do sada napisala, bila je reportaža o
prinudnoj udaji devojaka iz muslimanskih zemalja. To je ujedno bila i
poslednja, ali joj je poprilično podigla rejting kod šefova.
Radila je na njoj gotovo šest meseci. Bilo je puno problema da
sakupi građu. Putovela je u Iran i Irak, bila je i u Avganistanu, Libiji,
Kuvajtu... Svuda gde je mislila da će uspeti da uhvati bilo kakav trag.
Glavni trag je bila Meira Al Kasim, devojka koja joj se
sasvim slučajno poverila. Sedele su zajedno u frizerskom salonu i pričale
o temama koje su normalne za mlade žene. Nije im bilo ni prvi put da se
sretnu, lako je Meira bila dosta mlađa od Monik, imale su mnogo
zajedničkog.


 

intervju

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.