Diana Palmer: Groznica strasti

Oči Merlin Forest Stil bile su iste zelene boje kao i oči njenog oca, ali ovoga puta su bile mnogo tamnije zbog besa koji nije ni pokušavala da sakrije.

— To je sve tvoja greška — rekla je.
— Kako to misliš? — upitao je njen otac podigavši jednu obrvu.

— Adam.

Duboko je uzdahnuo i stavio ruke u dţepove. — Shvatam - priznao je. — Želeo sam samo dobro.

— Nisam mislila na tvoj pokušaj da nas zbližiš — objasnila je. — Mislila sam na tvoje bogatstvo.

— Možda bi bilo bolje da sve ostavim nekoj dobrotvornoj ustanovi, a ne tebi . . .

— Nikada ne znam da li neko ţeli mene ili tvoj novac — rekla je Merlin. — Ĉinilo se da me Adam neizmerno voli i ja sam sama gotovo poverovala da je tako .. . Sve dok nisam otkrila da se verio sa mnom jedino zato da bi postao tvoj poslovni partner! Kako je mogao da učini tako nešto? Pa on radi za kompaniju koja ti konkuriše na tržištu.

Njen otac se okrenuo i pogledao kroz prozor. — Danas je divan dan. Zamisli, već je proleće!

— Opet izbegavaš odgovor.

Slegnuo je ramenima i pogledao je. — Pa, draga, ti nisi ni malo ružna.

— A nisam ni siromašna ... U tome i jeste stvar.

— Činilo se da ima dobre namere.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

groznica_strasti

Komentariši