Druga sreća

Zalupila su se vrata automobila, a zatim se čuo užurbani bat visokih potpetica po pločniku. Staklena ulazna vrata , poslovne zgrade bešumno su se otvorila i čuvar je skočio na noge s izrazom iznenađenja na licu. - Gospođice Landon, očekivali smo vas tek za deset dana...
Ešli Landon, vitka mlada žena srednjeg rasta, ušla je u lift, koji se zaustavio na šestom spratu. Gotovo bezbojan firmirani kostim nije laskao ni njenoj bledoj puti ni opasnim zelenim očima. Stigavši do vrata s natpisom “menadžment”, bez oklevanja ih je otvorila i uputila se pravo u narednu kancelariju praćena pogledom zgranute sekretarice.
Henri Bret je upravo telefonirao i namrgođeno je podigao pogled. Lice mu se u trenu razvedrilo kad je ugledao Ešli.
Brzo je okončao razgovor i, ispruživši obe ruke, obišao je oko pisaćeg stola.
- Ešli, draga, baš lepo što si se vratila.
- Ne bih rekla da je lepo jer mi je prekinut prvi odmor u tri godine - grubo je uzvratila Ešli. - Šta se desilo?
Henri je uzdahnuo pokazujući joj da sedne.
- Preuzimanje. Firma Maršals dala je novu ponudu za naše akcije.
- Mora da su poludeli. Prošlog puta dobili su jasan odgovor, ali očito se ništa nije promenilo.
- Bojim se da jeste - rekao je Henri pritisnuvši dugme na telefonu:
- Džin, možete li nam doneti dve kafe?
- Ja neću.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!
druga_sreca

Komentariši