Dete ljubavi

Zainteresovano je pogledao portret nasmejane mlade žene u reklamnoj brošuri na stolu. Diskretan mladež skrenuo je njegovu pažnju na divno oblikovane meke usne, koje bi privukle svakog normalnog muškarca. Krv je brže potekla Alesandrovim venama. Taj osmeh, te usne... Puls mu se naglo ubrzao a iz podsvesti se pokrenulo jedno blisko sećanje.
Odjednom mu je bilo toplo, uprkos dobro podešenom klima-uredjaju u njegovom prostranom birou. Trag jedne emocije zarobio mu je dah u plućima. S mukom je Alesandro primorao sebe da odagna misli na ovo sećanje i na osećanja koja ga prate, da prestane da ih analizira.
Tiho i neprimetno nestala je sva magla koja je prekrivala prohujale mesece od pre dve godine. Dozvoljavao je sebi tek nejasan pogled na sve što je prošlo i ponovo je zapadao u Stisnuo je pesnice i na njih naslonio glavu postavivši laktove na teško staklo radnog stola. Bol više nije osećao jer je sve vreme u njegovoj duši bila prisutna ona poznata praznina, koja razara i muti razum, pred kojom uzmiče koncentracija.
Pre izvesnog vremena priznao je sebi da je nemoćan i ranjiv. Doduše, time se ništa nije promenilo, činjenično stanje ostalo je neumoljivo isto. Alesandro Ma-tani u poslednje vreme nije čuo ni jednu jedinu sugestiju svojih prijatelja i saradnika.

Drhtavim rukama uzeo je brošure da ih pogleda. Ugledao je reklamu luksuznog hotela u Melburnu. Nije ni pokušao da razmotri nove mogućnosti, uostalom, nikada nije bio u tom gradu. Bar se ne seća daje bio.

Averzija je rasla u njemu i u ovom momentu ništa mu ne bi pomoglo. Osećanje da je propustio nešto važno, ponekad čoveka može da odvede u ludilo.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

dete_ljubavi

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.