Candice Duncan: Senke prošlosti

Alison Forman je podigla okovratnik mantila i ubrzala korak. Dok joj je vetar razbarušio dugačku kosu po licu, pokušavala je da se probije kroz uličnu gužvu i stigne do prvog hotela.

- Vreme je očajno - primetila je, pogledavši svoju prijateljicu.

- Da - složila se Boni. - Meteorolozi još nisu najavili poboljšanje. Ko zna koliko će ova kiša potrajati!

- Strpi se samo malo! - tešila je Alison i prišla velikoj crvenoj zgradi.

Kada je otvorila teška metalna vrata, zapljusnuo ih je talas topline i dima.

- Ovde je ipak bolje! - uzviknula je Boni, dok su prolazile diskretno osvetljenim hodnikom.

- Jeste - uzdahnula je Alison. Bilo je malo nade da će pronaći neko slobodno mesto. U sali je vrvelo kao u mravinjaku. - Ja ne mogu dugo izdržati stojeći. Noge su mi otečene...

- Ni ja. Ali, ne treba paničiti. Verujem da ćemo pronaći slobodan sto.

Alison je samo sumnjičavo odmahnula glavom i poslušno nastavila da se probija kroz gomilu. Kada je u dnu sale ugledala jedno prazno mesto, odahnula je s olakšanjem.

- Šta sam ti rekla! - uzviknula je pobedonosno Boni, smeštajući se na stolicu. - Znala sam ja da mi imamo sreće!

- Ovo izgeda prosto neverovatno, kao u vestern filmovima. Interesuje me još samo kako ćemo dobiti piće - primetila je Alison.

- Pa, krajnje je vreme da upotrebiš svoj šarm - rekla je Boni uz zagonetan osmeh. - Katkad mi se čini da si ti potpuno nestvarna osoba, Alison.

Alison je začuđeno podigla obrve.

- Ti nisi nekako kao druge devojke - nastavila je zamišljeno Boni.

- Zaista? A po čemu se ja to razlikujem od ostalih? - upitala je Alison s osmehom na usnama.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

senkeproslosti

Ocijenite roman brojem zvjezdica
Sending
User Review
0 (0 votes)

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.