Diana Palmer: Borba bez pobednika

Li Rajt je nervozno pogledala zatvorena vrata hotelske sobe. Nije želela taj posao, ali nije ni imala drugog izbora. Posle nedavne bolesti, njen račun u banci znatno je smanjen, a ništa drugo nije uspela da pronađe. Ovaj novi posao bio je daleko od uspešine karijere unutrašnjeg dekoratera koju je napustila u Mineapolisu u Minesoti, bila je ovde u Tusonu suviše skupa za njene mogućnosti. Zakucala je na vrata i sačekala. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što isu se otvorila vrata.

- Vi ste gospođica Rajt? - upitao je, osmehujući se ljubazno.
Uzvratila mu je osmehom. Bio je mnogo mlađi nego što je očekivala. Visok i prijatan. - Jesam - odgovoriila je. - Vi ste tražili honorarnu sekretaricu?

- U stvari, treba da mi se otkuca nekoliko pisama - rekao je i uzeo joj iz ruku prenosni kompjuter. - Kupujem stoku za svoga brata.

- Da, gospođica Vajler iz agencije, rekla mi je da ste rančer - rekla je i brzo sela. Bila je bleda i iscrpljena i još uvek se nije oporavila posle teške upale pluća.

- Da li se dobro osećate? - upitao je zabrinuto.

- Dobro se osećam, gospodine Stoufer - odgovorila je, setivši se njegovog imena iz uputsva koje je dobila od gospođice Vajler. - Oporavljam se posle upale pluća, pa sam još uvek malaksala.


Registrujte se besplatno i čitajte odmah!

diana-palmer-borba-bez-pobednika

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.