Badnje veče sa jednim andjelom

Ešli je bila stisnuta u mnoštvu putnika koji su žurili svojim kućama. Nije morala da se pridržava za rukohvate jer je gužva u londonskom metrou bila baš velika. Iskreno se nadala da je njen ranac, koji je ostavila pored vrata, još uvek tamo. Ali to joj je bila najmanja briga. Najvažnije pitanje u tom trenutku bilo je: kuda sad da ode? Normalno bi bilo da ode u Erlov dvor, hostel u kojem odsedaju turisti iz Australije. Ipak, problem je bio u tome što ona nije turista. Došla je u London u potrazi za poslom. I to joj je pošlo za rukom, ali je već posle tri meseca izgubila radno mesto. Sklonila je s lica vlažan uvojak plave kose jer ju je na putu do metroa uhvatio snažan pljusak. Čelo joj je bilo obliveno hladnim znojem. Bože, šta ću sad?, razmišljala je grozničavo. Naravno, imala je ona nekoliko prijateljica, bebisiterki, koje je upoznala na poslu i s kojima je povremeno izlazila. Koleginice sada sigurno sede u pabu i ogovaraju nju, Ešli, kako je pokrala svog poslodavca. Nije bilo važno da li su one u to verovale, ali njihovi poslodavci bili su iz istih krugova kao i njeni. - Izvinite - promrmljao je neko iza nje kada je voz neočekivano zakočio. Bio je to čovek koji je u rukama držao usnulu bebu i, nošen inercijom, naslonio se na Ešli.
- Nema problema - odgovorila je Ešli ne pogledavši ga. Pokušala je da mu napravi mesto da bi on prošao a da ne probudi dete, ali nije uspela zbog velike gužve.
Iznenada se voz zaustavio u tunelu između dve stanice. Bože, kako je toplo, jadala se Ešli u sebi. Napolju je carovala decembarska hladnoća, ali ovde, u vozu bilo je nepodnošljivo toplo jer je na stotine ljudi bilo stisnuto u tesnom prostoru. Isparavali su njihovi kaputi i šalovi natopljeni kišom, pa je u vagonu bilo kao u sauni.
Ešli je s olakšanjem udahnula vazduh kada je neko otvorio klapnu za ventilaciju. Bacila je pogled na bebu upakovana u topli kaputić, rukavice, kapu preko ušiju, morala se oznojiti. Ipak, mirno je spavala. Kako je slatka, pomislila je nakratko, ali odmah su joj grunule suze jer se setila Džeka i Sofije, svojih štićenika. Nije uspela čak ni da se pozdravi s njima.



badnjevece

Komentari
  1. aleksandra

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.